Kad imate dragog kućnog ljubimca, a pritom ste i dete od desetak godina, vrlo je verovatno da ćete se sa njime zbližiti toliko da će se on(a) neprimetno (ili posve pompezno, uz vašu pomoć) uvući u vaše dnevnike ili maštarije zabeležene na parčićima papira. Okej, možda sam ja bio usamljen slučaj. (Prava je sreća, za vas koliko i za mene, što Ringo ukida sankcije nikada nisu videle nijedne oči osim mojih.) Ali u devojčici Lari, vlasnici mace iz naslova ove crtane serije, našao sam nekoga ko bi možda razumeo moju muku i moje poduhvate.
Naime, Lara se, iako mlada, bavi pisanjem i stvara priče čija je glavna junakinja maca Popi, njena kućna ljubimica. Tako počinje svaka epizoda: Lara uđe u sobu u kojoj se Popi lenjo proteže, čučne kraj nje i stane joj čitati avanture u koje ju je toga dana upetljala u svojim pisanijima. Tu se njen glas gubi, a gledaoci postaju svedoci Popinog lomatanja po najživopisnijim mogućim svetovima, od unutrašnjosti piramida, preko svemirskih pučina, do podvodnog kraljevstva.
Njenu svitu čini nekolicina živuljki, vernih joj prijatelja, a svaka od njih pripada različitoj vrsti (šteta što nema praseta: bilo bi to Poppyno prase) i krasi je drugačiji temperament. Dovoljno je da Popi zamahne svojom kariranom maramom, i pred njom se stvara vozilo (podmornica, balon, raketa, rikša) koje ih vozi tamo gde žele. Slikovničasti vajb provejava epizodama, i to nije slučajno, jer su vratolomije ove junakinje i prosute iz ilustrovanih knjižica Engleskinje Lare Džouns (što objašnjava ime devojčice-književnice), koja, nažalost, nije doživela da vidi prenos svog rada u animiranu formu.
Theme song: Na prvo slušanje, ovaj instrumental je sasvim bezličan, ni po čemu poseban; možda čak i dosadan. Zato od drugog puta nadalje goni na ples slobodnim stilom i nanovo se odvija u glavi slušaoca – ne preterujem – satima nakon što zvučnik utihne.
Likovi: Mačku vodi jaka želja za pustolovinama, ma koliko bila udaljena destinacija i ma koliko šašav bio povod. Rastom nadvisuje sve svoje saborce, pa možemo reći da je i šefica ove petočlane grupe, koju čine još i energični ker Zuzu, zečica Alma (u američkoj verziji ima južnjački naglasak), mišić Mo i sova Sova. Posebno je zanimljiv Egbert, ekscentrični jazavac koji u gotovo svakoj epizodi odbije macin poziv na druženje, da bi se nedugo zatim pretvorio u iritantnog (ali generalno bezopasnog) over the top negativca koji želi da sabotira njihove podvige.
Glasovi: Američka i britanska verzija se dosta razlikuju, Popi mi je, na primer, simpatičnija kod Amera (iako joj u UK verziji glas daje Džoana Pejdž, Stejsi iz Gavin and Stacy), čije sam epizode i ja gledao, ali je bar jedna stvar zajednička obema varijantama – Tereza Galager. Zvuči poznato? Da, posebno ako ste propratili neke od ranijih tekstova na ovom blogu. Tereza, inače, daje glas Hugu, animiranom džindžeru iz What’s the Big Idea, a ovde je Egbert, kom njen glas savršeno leži.
Animacija: Nacrtano kao dečijom rukom (što, moram priznati, uvek volim da vidim), tako da, ako sudite po slikama, možda ne deluje preterano profi, ali je animacija odrađena sasvim fino. I, hej, Popi je jedna od retkih crtanih junakinja koje mogu da nacrtam bez kapi znoja. (Da liči! (Skoro.))
Teme: Drugarska solidarnost, istraživanje nepoznatog, važnost igranja i inovativno rešavanje problema.
Uzrast dece: Dečica od tri i po godine, a možda i mlađa, biće oduševljena ovom narandžastom macom. Opčiniće ih kako vizuelno, tako i sadržajem. A, da se ne lažemo, ni roditelji neće ostati ravnodušni. Mada, treba obratiti pažnju, jer ima dva-tri prikaza tuče (u jednoj od njih su akteri mačka-superheroj i džinovski robot), pa ako želite da dete što duže držite podalje od scena kavgi (ma koliko svedenih i bezazlenih), izbegavajte epizodu Bad Robot.
Trajanje: 11 minuta, nešto malo preko.
Da podvučemo: Potražite je na nekom od domaćih kablovskih kanala, postoji sinhronizovana verzija; ne garantujem kvalitet glasova, doduše, ali vredi pokušati, jer ova mačkuljica zaista lako prirasta za srce. Ne samo ona, već i pripadnici njenog jaranskog buljuka. Istina, više zabavljaju, bude radoznalost, podstiču na igru i razmišljanje nego što podučavaju, a kada edukuju, rade to veoma suptilno, ali i sama zabava je dovoljna da oduševi decu svih uzrasta – čak i one koji imaju i malo preko tri banke.
Klinac i daljinac 
